RTS :: Gajdobra, selo sa 39 doktora nauka i 37 reprezentativaca

Po broju doktora nauka i državnih reprezentativaca selo Gajdobra u Opštini Bačka Palanka jedinstveni je fenomen na prostorima bivše Jugoslavije. Iz njega potiče 39 doktora nauka, od čega su 19 univerzitetski profesori. Selo je dalo tri akademika i svetski priznatog aforističara. Dres sa državnim grbom nosilo je čak 37 žitelja Gajdobre.

Selo sa oko 2.600 stanovnika nema srednju školu, a ipak ih zovu Srpska Sorbona. Potomci hercegovačkih kolonista ponosno ističu da nose njihovu bistrinu i gorštačku veštinu.

„U Gajdobri postoji nešto što je onaj starogrčki agon. Stalna potreba za nadmetanjem, za postizanje više ciljeva, za takmičenjem, za uzdizanjem, za uzrastanjem u svojim oblastima“, navodi prof. dr Jovo Radoš, bivši predsednik Karate saveza Jugoslavije.

Tačno znaju ime svakog doktora nauka ili sportiste, pa čak i onih čiji su roditelji odavde.

„Ogroman je broj, preko osamnaest repreznentativaca u rukometu. Što se tiče košarke, tu su najpoznatiji igrači Mirko Milićević, Nemanja Bjelica, Vladimir Lučić“, ističe Stojan Dangubić.

Decenijama postižu poene za Srbiju, a tek ove godine dobiće prvu sportsku halu.

„Da se posvetimo tome da otvorimo neku školu rukometa, da dovedemo sadašnje i bivše reprezentativce da malo rade sa decom“, kaže Rajko Prodanović, bivši reprezentativac Srbije u rukometu.

U Gajdobri ima nekoliko fabrika koje zapošljavaju oko 1.200 ljudi. Najveća proizvodi 70 miliona čarapa godišnje i sve izvozi. Stopa nezaposlenosti je na minimumu.

„Ne radi samo onaj ko neće. I uvozimo radnu snagu, tako da ogroman broj radnika dolazi iz okolnih mesta“, napominje Stojan Dangubić.

U Gajdobri se još pripoveda o starom zavičaju a obraz svakog doma pažljivo se čuva. „Potomstvo pamti svoje pretke, jer gde nema te veze potomstva i predaka, onda sve propada“, ističe Jovo Radoš.

Nema značajnije stvari za stanovnike Gajdobre, nego da se pohvale da u tom selu „majka i dalje rađa sokolove“.

Од толиких силних доктора наука,само троица дођу у село. Сем тога хала се прави од 1994. Мирко Милићевић јесте рођен у Гајдобри. Немања Бјелица не. Јесте његов отац. Владимир Лучић је из Нове Гајдобре. Тачније његов отац,а он је рођен у Бг-у. Дај Боже да нас има 2000,а нема сигурно. Празних кућа колико хоћеш. Омладине слабо. Још увек у селу влада једноумље,шта један човек одлучи тако се ради. Превише се хвалимо без потребе.

Za neinformisane svi doktorati su odbranjeni na državnim fakultetima a inače selo ima još oko 250-270 fakultetskih obrazovanih takođe sve državni fakulteti osim 2 (dva) pozdrav

Svaka čast selu Gajdobra po broju građana sa akademskim zvanjem u svojim 2600 stanovnika. Bez upoređivanja, moje selo Osiče kod Krive Palanke, sada ima desetak stanovnika, na žalost. Ovo selo je iznedrilo jednog doktora tehničkih nauka i akademika, jednog elektroinženjera, lekarku, pravnika, pedagoga itd. Ne upoređenja radi, već istine radi.

Pretpostavljam da se radi o Staroj Gajdobri, jer postoji do nje I Nova, manja. Rado sam iz Harcegovine odlazio u obje. Drugo, ne postoji Pcelarevo, nego Celarevo.

Koja je poenta tvoje priče? I kakve veze ima sa prilogom o malom uspešnom selu za razliku od uobičajenog pustog srpskog sela, selu sa procentalno najvećim brojem doktora nauka spram broja meštana?

Da su Hercegovci tako pametni i uspesni bili bi jugoslovenska svajcarska, odavno u EU, bogati i uspesni. Ovako, rasejani po svetu (tu mislim na sva tri naroda iz Hercegovine). Umemo, kao i vecina Balkanaca samo da se hvalisamo, niko kao mi, najbolji smo, ovo-ono, a u stvari na delu, samo je dovoljno da nam neko baci kosku pa da se pokoljemo izmedju sebe ko kerovi. To govori o stepenu inteligencije, na nivou smo hijena, dok smo u istom coporu, dobri smo.Sto se tice balkanske narcisoidnosti, "niko kao ja", to je vec za posmatranje. A o tradiciji i postenju da i ne govorim: ukrali bi iz oka jedni drugima, pijani se teturju po ulici i valjaju po kanalima, svalerise se ko stigne, ma sve po Svetom pismu, bas kako treba. I na kraju: "ma, niko kao mi"! I zaista je tako. Ali ne u smislu na koji oni misle.

Динара је дала доста паметних људи. Не треба заборавити Дрвар, Грахово, Грмеч. Многи људи из тих крајева су данас успешни у Србији, али и у расејању. У Крајини и Херцеговини где су услови живота били сурови, знало се само једно - мораш стећи врхунско образовање и извући максимум из себе како би дошао до успеха за себе, породицу и друштво у целини. Та сурова клима створила је успешне људе, научнике, поштене привреднике, врхунске спортисте.

Dinarski mentalitet, hrabrost, poštenje, i sve što uz njega ide je za svako divljenje! Kamen je izrodio ono najbolje!