Bili pušač, alkoholičar, kockar i Srbin...

Mi smo jedna nacija nesrećno zaljubljena u fudbal. Tako tumaramo od takmičenja do takmičenja i nadamo se da će nam fudbal nekada uzvratiti ljubav. Tumaramo od kvalifikacija do kvalifikacija, od kola grupne faze do kola grupne faze i molimo za malo ljubavi. Praktično, mi smo prosjaci za malo ljubavi od strane sporta koji nas samo pogleda u prolazu, ali nikada nam ne zapamti ime.

Eh... I pušač sebe hrabri da mu ne treba cigara, alkoholičar da može preskočiti par dana sa tankom rakijom, kockar da mu nije stalo da zavrti točak, Srbin da neće ponovo verovati reprezentaciji.

Svi pomenuti se vrate poroku, kako kažu statistike, retki se izleče za života. Nama je vera u reprezentaciju porok, u ovim momentima krajnje nezdrav i mi ćemo to sad da ostavimo na neko vreme. Sad nam ga je dosta. I pušač ima noći kad se prepuši pa ostavi cigare na nekoliko dana. I alkoholičar se prepije, pa pauzira. I kockar primi finansijski šamar, pa uspori.

Sada ćemo biti na kratkoj pauzi sa verovanjem. Dosta nas se uverava da neće više nikada ni verovati, ali to je samo za one istrajne, one tvrdoglave, sa jakim karakterom.

A, mi... Mi ostali... Mi ćemo malo da primirimo do novog talasa vere. Neke nove kvalifikacije, neka Liga nacija, prvenstvo Evrope što dolazi.

Tražiti dobre stvari u jednom bodu u tri utakmice je drakonska psihička kazna. Opravdanja u spletu okolnosti su najgora opravdanja, jer je onda evidentno da ne držiš stvari pod kontrolom kada te vetar nosi, a tuđi ritam vozi. Ti si list koji odavno nema plan i čeka da skonča.

Brazil je bio prejak i preko toga smo nekako lako prešli. Oduvao te je protivnik i nije ti dozvolio da pomisliš o nekom iznenađenju, iako su iznenađenja besomučno iskakala u nekoliko kilometara katarske prestonice.

Saudijska Arabija je mogla sa Argentinom, Japan sa Nemačkom, Maroko sa Belgijom, ovi sa onima, oni sa ovima, ali Srbija nikako sa Brazilom. Odmah udar voza brzinom svetlosti i beg u realnost.

Stanovasmo u misli da ćemo osvojiti, ali tu smo već spustili kriterijume makar u glavi, a neki su još kalkulisali i pretili da ćemo se sresti u finalu. A, zna se, teško je dobiti istog protivnika dva puta u kratkom periodu. Dobra fora.

Te, ti mi upisasmo već pobedu protiv Kameruna. I izgledalo je u jednom momentu da sva ona vera nije bila iz fantazije i snoviđenja, da smo možda samo odradili kasno buđenje i da smo došli na posao u pet minuta do početka radnog vremena.

Nestadoše dva gola prednosti iz najvećeg zaleta. Momci iz Afrike su uspeli da daju dva gola iz kontre ekipi od koje gube 3:1. Trebalo bi se dobro zadubiti u arhive fudbalske da se nađe još jedan takav primer paradoksalnog razvoja utakmice.

Ništa, napravismo se da se ništa nije desilo i da smo znali da će, u suštini, ponovo odlučujuća utakmica biti protiv Švajcarske. Tu ga, što bi rekao moj kum, lomimo.

Osećate li kako vera konstantno opstaje? Kako nesrećna ljubav budi sve nade i meša sve kombinatorike kako bi konačno osetili emociju druge strane.

Rolerkoster i previše matematike. Ovaj student koji je uhvatio knjige u ruke noć pred ispit je gatao šta da nauči, jer nije mogao sve za nekoliko sati. E, pa, nisu bila ta pitanja. Nisu naučene lekcije ni za šesticu.

Završismo četvrti otpozadi. Potencijalno iznenađenje prvenstva se pretvorilo u sigurno razočaranje.

Paradoksalno je reći da su Vanja i Strahinja ostavili najbolji utisak kad je primljen veliki broj golova. Odbrana je izgledala kao bušna kesa iz supermarketa. Drž', ne daj, pa kesa mora da se duplira drugom kesom da ne ispadne sve. Na kraju, nije bilo druge kese.

Ne znam da li je gore da se veruje da su naši igrači dali sve od sebe tamo ili da nisu.

Evo je ta pominjana vera koja tinja, koja tera misli u novi ciklus nekog novog takmičenja na novom mestu, prokleta i ona bila sa svima nama!

Izgleda da ćemo govoriti da će biti bolje sve dok stvarno ne bude bolje. I to bolje bi bilo fino da dođe za života onih koji su nesrećno zaljubljeni u fudbal.

Nama ostaje da poželimo nekim novim generacijama da se ta ljubav njima uzvrati. Neka, u stvari, neka i oni malo propate, neka i oni izgube koju dlaku sa glave, ima i neke draži u tom mazohizmu.

Korteo srpskih navijača gazi kroz Dohu: Srbi krenuli na meč protiv Švajcarske

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.