Neke vrste meduza su besmrtne: Koja je njihova tajna?

Postoje životinje koje žive dugo, kao što su kornjače ili grenlandski kitovi. Čini se da su druge imune na rak, poput slonova ili afričkih glodara. Ima onih koji ni odsecanjem glave ne prestaju da se regenerišu, kao planari. Postoje čak i neke mikroskopske bube, tardigrade, koje bi preživele skoro sve zamislive kataklizme.

Morski biolog Marija Paskual je koautor istraživanja. Osmislili su da sekvenciraju genom u različitim periodima životnog ciklusa meduze.

„Ako je došlo do genetske promene, to bi trebalo da bude zbog nečeg važnog“, kaže ona.

I nisu videli jednu promenu, već nekoliko, i sve su u vezi sa replikacijom i popravkom DNK.

„Ono što ovu životinju čini posebnom je sinergija svih promena, zbog kojih se ova meduza podmlađuje“, naglašava Paskual.

Odrasla meduza se smanjuje i paralelno menja strukturu svojih tkiva. Na genetskom nivou, primetili su da su neki geni prestali da generišu proteine i njihove funkcije, dok su se drugi aktivirali. Ovo je slučaj sa GLI3 genom. T. dohrnii ima dvostruko više kopija ovog gena od T. rubra, i svi su aktivni u vreme reverzije. Ovaj preokret procesa diferencijacije ćelija poznat je kao transdiferencijacija i, osim onoga što su ljudi postigli u laboratorijama, izuzetno je retka pojava u prirodi.

„Ova meduza je jedina životinja sposobna da se vrati iz diferenciranog stanja u odraslom dobu“, kaže Dido Kakero, molekularni biolog Opservatorije u Asturiji i koautor istraživanja.

Postoje i druge meduze sposobne za to, ali uvek pre polne zrelosti i u tome, kaže Karera, leži moć T. dohrnii.

Kada pričamo o nauci, hipotetička pitanja su uvek najzabavnija. Iz njih se i stvorio čitav jedan deo umetnosti koji spaja fantastiku i nauku. E, pa i ovo je jedno takvno predviđanje, koje nema veze sa realnošću, ali ima sa naukom.