DIJEGO FUZARO: Zabava i teror

ISTORIZACIJA pogleda može nam olakšati rad na razumevanju epidemijske krize kao metode upravljanja.

Generalne probe upotrebe sanitarne vanredne situacije, kao umetnosti liberalnih vlada, datiraju još od 2005. godine, to jest od iste one godine u kojoj je dr Ričard Hačet razradio svoj plan otpora kroz zatvaranje i socijalnu distancu prema mogućim bioterorističkim napadima.

Te godine SZO, oličena u svom koordinatoru Dejvidu Nabaru, najavila je mogućnost 150.000.000 smrtnih slučajeva od nadolazećeg ptičjeg gripa. SZO je već 2005. predložila biopolitičku strategiju obuzdavanja koju države u to vreme još uvek nisu bile spremne da prihvate. Ptičji grip iz 2005. je tadašnji direktor SZO Klaus Šter predstavio kao infekciju koja može da izazove do sedam miliona smrtnih slučajeva širom sveta; upoređena je i sa španskom groznicom iz 1918. godine. Ptičji grip je, kao što znamo, izazvao samo nekoliko stotina smrtnih slučajeva širom sveta.

Usledilo je, potom, oglašavanje SZO 2009. godine, koja je izdala novo upozorenje povodom pandemije zbog širenja virusa gripa H1N1 (tzv. svinjski grip). Godinu i po dana nakon te pojave, 2010. godine, svinjski grip je izumro: zarazio je 482.000 ljudi i izazvao ne više od 20.000 smrtnih ishoda širom sveta, međutim, tada dolazi do izmišljanja izvesnih mera za suprotstavljanje širenju virusa, mera koje će tek 2020. prerasti u junake priče u punom smislu te reči. CDC grupa (Centar za kontrolu i prevenciju bolesti) 16. juna 2010. godine, na primer, objavila je članak pod naslovom "Pandemija H1N1 2009: Sumarni detalji, april 2009 - april 2010", u kojoj se moglo pročitati: "Mere socijalnog distanciranja imaju za cilj da povećaju distancu između ljudi, one podrazumevaju ostajanje kod kuće u slučaju bolesti, osim kada se traži medicinska pomoć, kao i izbegavanje okupljanja, rad na daljinu, rad od kuće, zatvaranje škola."

Teško je reći da li su 2005. i 2009. delovali slabiji virusi od virusa korona 2020, ili je pak reč o tome da tih godina još uvek nije došlo vreme za promenu paradigme. Čini se da u prilog ovom drugom tumačenju stoji, štaviše, činjenica da je 2015. u Italiji od epidemije sezonskog gripa umrlo 50.000 ljudi. Ipak, u 2018. sezonski grip izazvao je, na vrhuncu svog širenja, hospitalizaciju, na intenzivnoj nezi nešto više od 800 Italijana. S druge strane, 2017. godine bilo je 500.000 smrtnih slučajeva širom sveta zbog epidemije sezonskog gripa; tu vest su objavile i novine, naglašavajući tragičnu situaciju u kojoj su se našle bolnice i jedinice intenzivne nege...

Ipak, ni u jednom od upravo pomenutih slučajeva infekcije nisu iskorišćene kao oružje ucene za oduzimanje osnovnih prava i sloboda. Medijski i politički pritisak jasno su se fokusirali, između 2005. (ptičji grip) i 2009. (svinjski grip), i u vremenskom rasponu između 2015. i 2019. godine, na druge strateške prioritete, uglavnom kružeći oko potencijalnih žarišta rata protiv terorizma i ekonomsko-finansijskog vanrednog stanja. Ono što je međutim, izvesno, jeste da je dolazak virusa korona kao "najvažnije zdravstvene vanredne situacije našeg vremena" pružio konkretnu priliku da se u potpunosti sprovede ono o čemu se već otvoreno teoretisalo najmanje petnaest godina.

Shvaćen i na taj način primenjen, grčki "strah", postaje izvanredan metod upravljanja koji se utiskuje u život svakog ponaosob i svih u opštem smislu: da bi spasao svoj život izložen ekstremnoj opasnosti, preplašeni podanik gotovo voljno prihvata svaku vrstu odredbe, čak i one koje očigledno štete osnovnim slobodama. Paralisane su njegove racionalne sposobnosti i kritički duh: preovladavaju emocionalnost, bezuslovno i pasivno prepuštanje uspostavljenom autoritetu, koji se doživljava kao jedini spas. U tom okviru shvataju se i Jingerova razmatranja u delu "Preko linije": najveća opasnost za tirane je da njihovi podanici prestanu da se plaše.

Fobiopolitika, nadovezujući se, neometano prelazi u psihopolitiku: pod neprestanom pretnjom, uplašen i uvek predosećajući potencijalnu neposrednu katastrofu, podanik postaje idealni poslušni rob, onaj koji je, zarad golog života, spreman da se u potpunosti preda moći i zavoli vlastite umirujuće okove. Nije li to možda jedna od velikih lekcija hegelovske dijalektike, one po kojoj je "sluga" onaj koji se odriče slobode i pokorava se, s jedinim ciljem da spase svoj život?...

Nekom vrstom "Ludovikovog tretmana", s prevaspitavajućim slikama, dostojnim jedne Paklene pomorandže, jezivi i nesumnjivo odvratni medijski spektakl kovčega u Bergamu pokazivao je jasne fobiopolitičke namere, sa ciljem primoravanja ljudi da bespogovorno i bez neslaganja prihvate novo pakleno društvo socijalne distance, prisilnog kućnog zatvaranja, rada od kuće, nadzora iznad i ispod kože, tele-škole i sve veće pauperizacije srednje klase. Mrtvi iz Bergama ubijani su dva puta: prvi put virusom ili, tačnije, njegovim dejstvom na štetne efekte liberalizma na zdravstveni sistem; drugi put, preko onih što su iskoristili njihovu smrt za jasne političke ciljeve, saobraženi strategiji sanitarne napetosti. Cilj je nedvosmisleno bio fobiopolitički poredak, u vidu zastrašujućeg upozorenja. Glavno upozorenje fobiopolitičke moći glasi da je to sudbina koja će neminovno dočekati svakoga ko se usudi da zanemari mere "nove normalnosti", izlazeći iz doma, kršeći princip socijalnog distanciranja i zaluđujući se mogućnošću života u obliku vremena normalnosti pre virusa korona.

(Odlomci iz knjige "Globalni udar - terapeutski kapitalizam i Veliki reset", izdavač "Akademska knjiga", prevod Konstantin Dragaš)

SIN mi je dobro, ušili su mu ranu ali je još u bolnici. Iako je policija uhapsila svu trojicu napadača, dvojicu maloletnika su pustili a onog starijeg od 46 godina su zadržali. Strašno je to što su mog sina, koji uopšte nije problematičan, napali iz čistog mira dok je šetao psa.

- POGLEDAJTE sa kakvim bolesnim lažovima imamo posla, pogledajte, poštovani građani, čime se bave i to već 30 dana, rekao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić, pokazujući javnosti foto-montažu fotografije na kojoj se on navodno grli sa Aljbinom Kurtijem, a koju je Srđan Milivojević iz DS delio na društvenim mrežama.

VIDETI pauka kako šeta po vašem domu svakako nije prijatno, ali naučnici upozoravaju da ne bi trebalo da ga ubijete, ma koliko vam to neugodno njegovo prisustvo bilo.

Stavite brašno sa malo soli u posudu, dodajte teleće meso isečeno na kockice, pa sve lepo promešajte.

U MANEKENSKU karijeru krenula je vrlo rano, sa samo 11 godina, a nedugo zatim usledile su i prve filmske ponude. Iako je najviše pamtimo iz filma "Povratak u plavu lagunu", imala je i brojne druga uspehe o kojima možete saznati u nastavku.

NOVAK Đoković je uvek u centru pažnje javnosti, a njegovu publiku pored razultata u sportskoj karijeri zanima i privatni život čuvenog tenisera.

SERIJA stravičnih zemljotresa pogodila je tokom jučerašnjeg dana Tursku i Siriju, a tlo se ne smiruje ni danas.

SKULPTURE dveju autorki - Dore Anđelković i Tamare Vukoljak, biće predstavljene u novobeogradskoj Blok galeriji, (Jurija Gagarina 221), na izložbi koja će biti otborena u petak 10. februara, u 19 časova.

POVODOM obeležavanja Dana grada Sombora iz bogatih muzejskih i arhivskih fondova, izaberana je vredna građa koja prikazuje nastajanje i razvoj arhitektonske celine koja je jedna od njegovih znamenitosti, čuvenog somborskog venca, a biće predstavljena izložbom čiji su autori Milka Ljuboja, muzejska savetnica, istoričarka Gradskog muzeja Sombor i Tatjana Stevančev, viši arhivist Istorijskog arhiva Sombor.

NA sceni teatra Ariston u Sanremu na 73. Festivalu najpoznatije italijanske kancone slušaćemo i gledati tri generacije pevača sa najavom poznatih internacionalnih bendova ali i uz veliki oprez od mogućnih protesta anarhista ispred produkcijskih kuća.

IZLOŽBU posvećenu japanskim autorima iz svoje kolekcije Galerija Muzeja naivne i marginalne umetnosti iz Jagodina, posvetiće jubileju: 140- godinišnjici od uspostavljanja diplomatskih odnosa Srbije i ove dalekoistočne zemlje.

U NARODNOM pozorištu održana je prva čitaća proba predstave "Očevi i oci", po istoimenom romanu Slobodana Selenića (u dramatizaciji Kate Đarmati) i režiji Veljka Mićunovića.