Doktor nauka

Da vam iskreno kažem, ja sam to uradio zbog konkurencije. U mojoj stranci su to odradili svi koji bilo šta znače i koji su na bilo kakvoj funkciji.

I mislio sam, ne ide, brate, da ja, direktor Javnog preduzeća, budem bez doktorata. A nema sumnje da je neki mladi ambiciozni član koji je doktorirao već pikirao moje mesto.

Odmah sam našao gde se to radi i koliko košta. U stvari je glavni posao da nađeš nekog naučnika-luzera koji bi sve to odradio umesto tebe. A, nećete mi verovati, imaju već i neki koji se time profesionalno bave.

Nađem ja jednog finog bradonju, taj je doktorirao za pola moje stranke.

I čovek stvarno korektan, prvo mi odradio te neke stručne radove po tim naučnim časopisima, to kao mora prvo, a posle mi napisao doktorat, onako, solidan, jedno sto strana široki prored.

Malo je bilo neprijatno kad sam ja to morao da kao odbranim pred komisijom, bez obzira što su sve to naši članovi i bez obzira što sam sve to debelo platio.

Ali, setim se ja pa na slajdove napišem ceo doktorat, i onda samo menjam slajdove, redom čitam, i milina jedna. Komisija oduševljena.

Normalno, napravim fantastičnu proslavu na nekom salašu, ostanemo do zore.

Međutim, stvarno nisam imao pojma za to sa tom titulom. Ispostavilo se da svi koji su doktorirali, dobijaju tu tituli “ Dr“. To je skraćenica od doktor nauka.

I kad sam dopisao tu titulu „Dr“ ispred moga imena na kancelariji, počela konstantno neopisiva gužva u čekaonici.
Pitam sekretaricu, zašto dolazi toliki narod, kaže mi ona, dolaze na pregled.

Jedno vreme sam pokušavao da im objasnim da sam ja doktor nauka a ne običan doktor, ali džaba rad.

I šta sam mogao, počeo sam pre podne da pregledam narod, a popodne sam radio kao direktor.