Наука и вирус корона: Истраживања научнице из Босне која би могла да нам спасу срца

Наука и вирус корона: Истраживања научнице из Босне која би могла да нам спасу срца

За Дуњу Аксентијевић, предавачицу и истраживачицу Универзитета Квин Мери у Лондону, наука је, каже, светао пример човечанства насупрот деструкцији у којој је одрастала.

Када је из гимназије у Тузли, у Босни и Херцеговини, као стипендисткиња, кренула у Велику Британију да заврши трећи разред гимназије, желела је да нађе пут који би је одвео науци.

„Вероватно због дешавања кроз која сам одрасла деведесетих у Босни, ја сам бежала од свега што има везе са политиком и наука ми је била идеја водиља", каже Аксентијевић.

Након студија медицине и докторских студија на Универзитету Хал у Великој Британији, почела је са истраживањима кардиоваскуларног система на Универзитету Оксфорд.

Двадесет година касније, у јеку пандемије вируса корона, резултати њених истраживања доносе нова знања која могу да помогну у лечењу дијабетеса и кардиоваскуларног система.

Шест месеци након почетка пандемије, истраживања показују да су људи нарушеног здравља, са хроничним болестима попут дијабетеса и кардиоваскуларних болести, подложнији последицама вируса корона.

Бави се научним истраживањима у области кардиоваскуларне физиологије и метаболизма - истраживачица је Института Вилијам Харви и чланица британске Фондације за истраживање срца у области инфламације.

Ванредна је професорка кардиоваскуларне физилогоје и метаболизма на Универзитету Квин Мери у Лондону.

Докторске студије медицине на пољу кардиоваскуларног метаболизма завршила на Универзитету Хал у Великој Британији.

Предавала биохемију и физиологију на Универзитету Оксфорд и на Краљевском колеџу у Лондону.

„Годинама сам радила на Универзитету Оксфорд на моделима срчане инсуфицијенције и престанка рада срца", каже Аксентијевић.

На различите начине је, у сарадњи са колегама, покушавала да разуме шта је то што води ка нарушавању баланса енергије у срцу, на који начин се рано може дијагностикивати и како се може лечити.

„Срце као пумпа мора имати напон да би функционисало - тај напон се развија концентрацијом натријума, калцијума, калијума", објашњава.

Истраживање о кардиоваскуларном метаболизму које је објавила крајем августа 2020, направило је корак напред ка разумевању болести срца.

„Показали смо да промена у концентрацији натријума акутно и хронично мења кардиометаблизам", каже Аксентијевић.

Од 1930. године је научницима јасно да болесно срце представља „мотор који је остао без горива".

„Ми смо знали да је код срчане инсуфицијенције метаболизам промењен, али никада пре нисмо показали да су промене у концентрацији натријума те које могу у негативном смислу да мењају срчани метаболизам", објашњава.

Нада се да ће механизам који је открила бити искоришћен у терапеутске сврхе.

„Можемо ге терапеутски искористи тако што можемо развијати лекове који врше модификацију натријум пумпе да бисмо смањили натријум у срчаним ћелијама", нада се Аксентијевић.

Истраживање је објавила у сарадњи са колегама са британских и америчких универзитета.

„Без међународне сарадње, ретко када научник у једној групи нађе сву компетентност која је потребна да би истраживање имало значај за човечанство", каже.

Са пандемијом вируса корона, сарадња није престала, већ се само променила, додаје.

Нажалост, магичног лека још нема - разлог томе је то што узроци који воде срчаној инсуфицијенцији нису униформисани.

Генетику не можемо да заобиђемо, али пазити на срце, значи пазити на то како живимо.

Када је 17. марта 2020. завршила експеримент у лабораторији на Универзитету Квин Мери у Лондону, Аксентијевић није знала да ће то бити последња посета лабораторији пре почетка карантина због пандемије вируса корона.

„Наука се наставила у институтима, али била је сведена само на неопходне ствари и истраживања која се баве вирусом корона", каже.

На Универзитету Квин Мери на коме ради, тренутно се одвијају клиничка испитивања вакцине против вируса корона.

„Импресивно је како се научна заједница за врло кратко време активирала да искористи знања из свих могућих области да би се сазнало више о вирусу и могућим терапијама", сматра Аксентијевић.

Пандемија је утицала на науку, додаје, и због тога што су сада све очи упрте у развој вакцине.

„Развој вакцине је под огромном медијском лупом, што се иначе не дешава", каже.

„Многе вакцине се тренутно развијају, али мислим да је застрашујуће и поражавајуће за науку и научнике сврставање по националним торовима у вези са тим која је вакцина права", каже Аксентијевић.

Међутим, истиче да није сав напор науке концентрисан само на проналажење вакцине.

„За време карантина, научници имају више времена него иначе за онлајн сусрета са колегама широм света - уз помоћ интернета, угостила сам неке од највећих стручњака баш у својој дневној соби", каже Аксентијевић.

Као што није зауставила сусрете и сарадњу научника, епидемија широм света није зауставила ни остала истраживања које су пре појаве вируса корона била у поодмаклој фази.

Једно од њих је и испитивање лека на коме Аксентијевић ради, а који би могао да помогне оболелима од вируса корона.

Овако је изгледао рад у лабораторији на Универзитету Квин Мери пре почетка епидемија вируса корона

„Лек за дијабетичну кардиомиопатију на коме радим, сада се тестира на ковид панцијентима", прича Аксентијевић.

Лек који би могао да се користи за лечење људи оболелих од дијабетеса проучава заједно са колегама користећи Т-ћелија - циљ им је да модификује степен хроничне упале организма.

О Т-ћелијама се све више говори са пандемијом вируса корона - научници верују да могу помоћи у излечењу.

Оне су врста одбрамбених ћелија чији је основни задатак да пронађу и убију инвазивне патогене или инфициране ћелије - то чине служећи се протеинима на својој површини, који су у стању да се повежу са протеинима на површини уљеза.

„Ми покушавамо да откријемо да ли лек који лечи инфламацију Т-ћелијама код пацијената који имају дијабетес, помаже код опоравка од вируса корона", објашњава Аксентијевић.

Велика Британија је 31. јануара 2020. године у поноћ званично напустила Европску унију и започела годину дана дуг транзициони период, у току којег ће договорити нову врсту сарадње са земљама чланицама.

Одлуку о напуштању Британци су донели 2016. године, када је на референдуму за излазак из Европске уније гласало 51, 9 одсто грађана.

„Минимално сам пратила Брегзит дебату, јер се трудим да политику заобиђем у широком луку", каже Аксентијевић.

Ипак, не крије да није присталица изласка Велике Британије из Европске уније.

Оно шта ће Брегзит сигурно променити, каже, јесте финансирање научних пројеката.

„Постоји бојазан у вези са Европским фондовима, процене су да око 800 милиона евра годишње се слије из Европске уније у Британију, што је важан покретач", каже Аксентијевић.

„Ја верујем да ће Велика Британија и Европска унија наћи компромис и да ће се наука у то уклопити".